Vesti
Uskrs ili Vaskrs
Uskrs ili Vaskrs jedan je od najvećih hrišćanskih praznika i zbog svoje suštine izdvaja se od svih drugih dana. Običaji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.
Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedelju. Datum Uskrsa se određuje na osnovu lunarnog kalendara. Uskršnja nedelja se određuje kao nedelja u sedmici punog meseca koji se javi nakon prolećne ravnodnevice.
Kako Uskrs slavi uskrsnuće kao jednu od najznačajnijih dogmi hrišćanstva, važna je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najduži post i važni praznici.
Osam dana pre Uskrsa obeležava se Lazareva subota, koja slavi čudo Lazarevog uskrsnuća, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji čuva sećanje na dan kada je Isus Hrist sa učenicima došao u Jerusalim.
Nedelja pred Uskrs naziva se strasna nedelja i svi dani označeni su kao veliki, od ponedeljka do petka. Petak se smatra najtužnijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.
Veliki petak je dan tišine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se služi samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukrašen sto pored oltara izlaže se plaštanica, koja predstavlja Hristov grob. Celivanje plaštanice traje do Uskrsa, a postoji i običaj da se vernici provlače ispod stola zamišljajući želju i moleći se Bogu za ispunjenje.
U nekim krajevima se pokojnici ne sahranjuju na Veliki petak jer se veruje da bi se time „poremetila zemlja u kojoj počiva Isus”.
Razlike u korišćenju izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava šta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a objašnjenje za to leži u našoj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad važeći srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.
Reči Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom književnom jeziku. U ruskoslovenskom bogosluženju Vaskrs i sve reči vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je početno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zamenjeno sa U, pa je tako nastala reč Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku.