Zagrevanje predstavlja široko prihvaćenu proceduru u praktično svim sportskim disciplinama. Ipak, iako postoji generalni stav o velikom značaju zagrevanja na sportsko postignuće, postoji relativno malo naučnih podataka o efikasnosti ove procedure.
Zbog čega se zagrevati?
Pretežno se navode dve osnovne uloge zagrevanja:
•Prevencija povreda
•Poboljšanje sportskog postignuća
Postoje dva načina na koja se možemo zagrejati. Tako da imamo aktivno i pasivno zagrevanje.
Aktivno zagrevanje podrazumeva vežbanje. Dovodi do izraženijih metaboličkih i kardiovaskularnih promena u organizmu u odnosu na pasivno zagrevanje;
Pasivno zagrevanje podrazumeva porast temperature mišića ili temperature tela nekim spoljnim sredstvima (vruće kupke, saune, vrući peškiri, izlagassnje suncu ili bilo kom izvoru toplote).
Poboljšati postignuće moguće je i jednim i drugim vidom zagrevanja, ali veći efekat ima aktivno zagrevanje jer dovodi do metaboličkih i kardiovaskularnih promena.
Šta je cilj zagrevanja?
Cilj je da podignemo temperaturu mišića. Dvojica naučnika sa početkom 20 tog veka, Kristijan Borg i August Krogh su napravili detector koji je merio krivu disocijacije oksihemoglobina u krvi. U zavisnosti od telesne temperature i od pH vrednosti tkiva disocijacija ide u levo ili desno. Hemoglobin lakše otpušta kiseonik na većoj temperaturi, odnosno lakše ga otpušta na većoj kiselosti i brže uđe u mitohondrije. Temperatura unutar nas je 37,5 stepeni. Na 38,5 stepeni bolje rade enzimi. Tako da se sa povećanjem temperature dešava se čitav niz pozitivnih efekata.
Fosforilaza je jedan enzim koji služi da “uhapsi” molekul glukoze i doda mu jednu fosfatnu grupu i on ne može više da izađe iz mišićne ćelije. Fosforiše se, povećava mu se molekulska težina. Kada jednom uđe u mišićnu ćeliju molekul glukuze ne može više da izađe.
Kreatin-fosfokinaza je ključan enzim glikolitičkog procesa, koji se inhibira na niskoj pH vrednosti. Sa povećanjem temperature Kreatin-fosfokinaza povećava svoju aktivnost. Izgleda da brže obrće do 39,5 stepeni, ili za 2-2,5 stepena toplija sredina od one u kojoj se mi nalazimo je idealna.
Povećaš temperaturu ako ležiš na toploti, ili je povećaš aktivnim radom, unutar tela dobiješ isti rezultat. Ali efekti nisu isti. Sa povećanjem telesne temperature povećani su biohemijski procesi i lakše se otpušta kiseonik iz oksihemoglobina. Efekti kod aktivnog i pasivnog zagrevanja nisu isti.
Zbog čega? Zbog CNS-a, (Cebtralni Nervni Sistem). CNS funkcioniše malo drugačije i mišić ne znači ništa sam za sebe. Kvalitet rada mišića zavisi od kvaliteta nervnih impulsa koji ga inervišu. Zbog toga je lošije pasivno zagrevanje, ni jedan signal nije prošao kroz CNS, on je mirovao. Razlog zagrevanja je produvavanje nervnih puteva. Mišići su obični efektori, pešaci, oni rade ono što im kaže CNS. Zato je jako bitno da se zagrejemo specifično za sport. Onda CNS pošalje signal koji je dobar. Što se mišića tiče možemo da legnemo i u toplu kadu, on će povećati svoju efikasnost, ali ključ je u CNS-u. Većina pozitivnih efekata se odnosi na povećanje telesne temperature tela i temperature mišića. Ipak, postoje i neki dodatni efekti, koji su različiti za različiti tip aktivnosti.
Efekti porasta temperature mišića su:
• Smanjena krutost mišića i zglobova – povećana efikasnost pokreta (manji otpor na istezanje). Povećanjem temperature smanjujemo viskoznost i pošto se smanjuje viskoznost povećava se efikasnost. Za istu silu nam je potrebno manje energije.
• Porast frekvencije nervnih impulsa
• Pomak krivulje sila-brzina – Za istu brzinu ostvari se veća sila
• Porast glikolize i degeneracije CP – kao posledica povećanja temperature raste brzina enzima.
Porast visine vertikalnog skoka nakon zagrevanja od 3 do 5 minuta za oko 7,5 %. Temperatura je porasla za oko 2 stepena. Dakle, sa porastom temperature za 1 stepen visina skoka se povećava za preko 3,5%. Treba voditi računa da se u zagrevanju ne potroše reserve CP jer treba i do 8 minuta da se regenerišu. Dolazi do poboljšanja rezultata u plivanju na 27-55m. Maksimalna snaga na bicikl-ergometru, porast za oko 3 %. Sprint se poboljšava.
Dakle, da bi zagrevanje imalo pozitivan uticaj na postignuće u ovim aktivnostima važno je, da ono proizvede povećani utrošak kiseonika na početku aktivnosti, a da uz to ne dovede do zamora.
Takođe, pasivno zagrevanje može biti značajno u situacijama kada postoji razmak između zagrevanja i takmičarske aktivnosti.
Tekst je preuzet sa interneta.